O Gospode, moj Bože i moje Utočište u nevolji! Moj Štitu i Zaklonu od jada! Ti si moje Pribežište i Sklonište kad nastupe neprilike i moj Sadrug u samoći! U patnji si mi Uteha, i u usamljenosti brižni Prijatelj! Ti uklanjaš žaoku tuge i praštaš mi grehe!

Okrećem Ti se celim bićem, moleći Te revnosno svim srcem, čitavim umom i moćima govora, da me zaštitiš od svega što je suprotno Tvojoj volji, u ovom ciklusu Tvog božanskog jedinstva, i da me pročistiš od svake nečistoće koja bi me mogla omesti da bez mrlje, neukaljan, stignem do hlada pod drvetom Tvoje milosti.

Smiluj se, O Bože, na nejake, zaceli bolesne, i utaži goruću žeđ.

Razgali grudi u kojima tinja vatra Tvoje ljubavi i obasjaj ih plamenom svoje nebeske blagosti i božanskog duha.

Zaodeni u sveto ruho hramove posvećene božanskom jedinstvu i na glavu mi stavi krunu svoje naklonosti.

Neka mi lice ozare zraci sunca Tvoje dobrote i milostivo mi pomozi da služim na Tvom svetom pragu.

Neka mi srce bude prepuno ljubavi za sva bića koja si Ti stvorio i neka postanem znamen Tvoje milosti, dokaz Tvoje božanske dobrote, zagovornik sloge među onima koje Ti voliš. Neka budem Tebi posvećen, govorim Tebi u slavu, zaboravljajući na sebe, ali uvek usredsređen na ono što je Tvoje.

O Bože, moj Bože! Ne uskrati mi nežne lahore koji nose Tvoj oprost i dobrotu, i ne lišavaj me vode sa izvora Tvoje pomoći i naklonosti.

Daj da svijem gnezdo u senci Tvojih zaštitničkih krila, i da se na mene spusti pogled Tvog oka koje sve čuva.

Odreši mi jezik, da mogu da Ti hvalim Ime među narodima, da mogu da dignem glas na velikim skupovima, i da mi sa usana poteče bujica reči Tebi u slavu.

Ti si, odista, Milostivi, Slavljeni, Silni, Svemoćni!

- `Abdu'l-Bahá