U ime Boga, Najdrevnijega, Najvećega.

Doista srca iskrenih proždrta su vatrom razdvojenosti:

Gde je blistanje svetla Tvog Lika, O Voljeni svetova?

Oni Tebi bliski ostali su napušteni u tami očaja:

Gde je sjaj zore sjedinjenja s Tobom, O Čežnjo svetova?

Tela Tvojih izabranika leže drhtava na pesku dalekih obala:

Gde je Okean Tvoje prisutnosti, O Očaratelju svetova?

Ruke se u čežnji dižu ka nebu Tvoje milosti i velikodušja:

Gde su kiše Tvojih darova, O Uslišitelju svetova?

Nevernici se na sve strane digoše u nasilju:

Gde je neodoljiva moć Tvog zapovedničkog pera, O Osvajaču svetova?

Lavež pasa ori se svud:

Gde je lav iz šume Tvoje moći, O Ukoritelju svetova?

Čovečanstvo celo zahvatila je stud:

Gde je toplina Tvoje ljubavi, O Vatro svetova?

Nesreća je dostigla vrhunac:

Gde su znaci Tvoje podrške, O Spasu svetova?

Većinu naroda obavila je tama:

Gde je blistavost Tvoje divote, O Sjaju svetova?

U zlobi se istežu vratovi ljudi:

Gde su mačevi Tvoje osvete, O Uništitelju svetova?

Uniženje je doseglo najveće dubine:

Gde su znamenja Tvoje slave, O Slavo svetova?

Tuge su spopale Onoga koji obznanjuje Tvoje Ime, Svemilosrdnoga:

Gde je veselost Izvorišta Tvog Otkrovenja, O Radosti svetova?

Bol je snašao sve narode na zemlji:

Gde su znaci Tvog zadovoljstva, O Veselju svetova?

Ti vidiš da je Mesto Svanuća Tvojih znamenja skrito koprenom zlih jezika:

Gde su prsti Tvoje moći, O Silo svetova?

Ljuta žeđ mori sve ljude:

Gde je reka Tvoje darežljivosti, O Milosti svetova?

Pohlepa je porobila čovečanstvo:

Gde su otelovljenja nezavisnosti, O Gospodaru svetova?

Ti vidiš Ovoga o Koga se ogrešiše usamljenog u izgnanstvu:

Gde su nebeske vojske pod Tvojom zapovešću, O Vladaru svetova?

U tuđini sam napušten i sam:

Gde su oličenja Tvoje vernosti, O Uzdanju svetova?

Samrtna agonija zahvatila je sve ljude:

Gde je bujica Tvog Okeana večnog života, O Živote svetova?

Sotonin šapat dopro je do svakog stvorenja:

Gde je meteor Tvoje vatre, O Svetlosti svetova?

Opijenost strašću izopačila je većinu čovečanstva:

Gde su osviti čistote, O Žudnjo svetova?

Ti vidiš Ovoga o Koga se ogrešiše obavijenog tiranijom među Sirijcima:

Gde su zraci svitanja zore Tvoje svetlosti, O Svetlosti svetova?

Ti vidiš kako Mi ne dopuštaju da govorim:

Odakle će onda poteći Tvoja melodija, O Slavuju svetova?

Većina ljudi obuzeta je ispraznim umišljanjima:

Gde su tumači Tvoje izvesnosti, O Sigurnosti svetova?

Baha tone u moru patnji:

Gde je Barka Tvog izbavljenja, O Spasitelju svetova?

Ti vidiš Osvit Tvoje reči uronjenog u tamu stvorenog sveta?

Gde je sunce neba Tvoje milosti, O Darovaoče svetlosti svetova?

Ugasiše se svetiljke istine i čistote, odanosti i časti:

Gde su znaci Tvog osvetničkog gneva, O Pokretaču svetova?

Vidiš li ikoga ko se za Te zauzima ili razmišlja o onome što Njega snađe na putu Tvoje ljubavi?

Sada Moje pero zastaje, O Voljeni svetova.

Grane Božanskog drveta Lot leže slomljene naletima vihora sudbine:

Gde su barjaci Tvoje potpore, O Zatočniče svetova?

Ovo Lice skriva prašina klevete:

Gde su lahori Tvog saosećanja, O Milosti svetova?

Odoru posvećenosti ukaljaše obmanjivači:

Gde je ruho Tvoje svetosti, O Ukrasitelju svetova?

More milosti zastalo je zbog onoga što ljudske ruke počiniše:

Gde su valovi Tvog obilja, O Željo svetova?

Vrata koja vode ka Božanskoj Prisutnosti zaključana su tiranijom Tvojih neprijatelja.

Gde je ključ Tvog darivanja, O Otvoritelju svetova?

Lišće žuti od otrovnih vetrova pobune:

Gde je kiša iz oblaka Tvog obilja, O Davaoče svetova?

Svemir je pomračen prašinom greha:

Gde su lahori Tvog oproštaja, O Praštatelju svetova?

Ovaj Mladić je usamljen u pustoj zemlji:

Gde je kiša Tvoje nebeske milosti, O Darovaoče svetova?

O Vrhunsko Pero, čuli smo Tvoj najslađi zov u carstvu večnosti:

Slušaj šta Ti zbori Jezik Veličanstva, O Ti o Koga se ogrešiše!

Da nije studeni,

Kako bi vrelina Tvojih reči prevladala, O Tumaču svetova?

Da nije nesreće,

Kako bi zablistalo sunce Tvog trpljenja, O Svetlosti svetova?

Ne tuguj zbog zlobnika.

Stvoren si da podnosiš i izdržiš, O Strpljenju svetova.

Kako slatko bejaše Tvoje svitanje na obzorju Zaveta među podstrekačima pobune, i Tvoja žudnja za Bogom, O Ljubavi svetova.

Tobom je barjak nezavisnosti postavljen na najviše vrhove, a more obilja nabujalo, O Zanosu svetova.

Zbog Tvoje usamljenosti zasijalo je Sunce Jednosti, a Tvojim progonstvom ukrašena je zemlja Jedinstva. Budi strpljiv, O Ti Izgnaniče svetova.

Učinili smo poniženje odorom slave, a jad ukrasom Tvog hrama,

O Ponosu svetova.

Ti vidiš kako su srca mržnjom ispunjena, i na Tebi je da to previdiš,

O Ti Zatajitelju grehova sveta.

Kada mačevi bljesnu, hitaj napred!

Kada koplja polete, nastavi dalje! O Ti Žrtvo svetova.

Da li Ti da kukaš ili Ja da jadikujem? Pre ću Ja oplakivati nedostatak Tvojih pobornika, O Ti Koji si izazvao oplakivanje svetova.

Uistinu, Tvoj poziv Ja čuh, O Sveslavni, Ljubljeni; i sada lice Bahaa plamti žarom patnje i vatrom Tvoje blistave reči, i On ustade u vernosti na mestu žrtvovanja, pogleda uprtog ka Tvojoj volji, O Zapovedniče svetova.

O Ali-Akbar, zahvali Svom Gospodu za ovu Tablicu iz koje možeš da udahneš miris Moje krotkosti, i saznaš šta Nas je snašlo na putu Boga, Obožavanoga u svim svetovima.

Budu li sve sluge čitale i promišljale ovo, u njihovim venama zaiskriće se vatra koja će zapaliti svetove.

- Bahá'u'lláh